- Поријекло борби и свађа због жеља.
- Понизност пред Богом. Неосуђивање браће.
- Гријех самопоуздања.
1. Откуда ратови и борбе међу вама?
Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у вашим удима?
2. Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете;
борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
3. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете,
да на уживања ваша трошите.
4. Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према
свијету непријатељство према Богу?
Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје.
5. Или мислите да Писмо узалуд говори:
Са суревњивошћу чезне за духом, којега усели у нас?
6. А даје већу благодат; стога каже:
Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.
(Зач. 56)
7. Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас.
8. Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама.
Очистите руке, грјешници, поправите срца ваша, дводушни.
9. Трпите и тугујте и плачите:
смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
10. Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас.
11. Не оговарајте један другога, браћо;
јер ко оговара брата или осуђује брата својега,
оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш,
ниси вршилац закона него судија.
12. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити.
А ко си ти што другога осуђујеш?
13. Слушајте сад ви који говорите:
Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град,
и боравићемо ондје једну годину, и трговаћемо и зарадићемо;
14. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш?
Он је пара, која се за мало покаже, а потом нестане.
15. Умјесто да говорите: Ако Господ хоће,
и живи будемо, учинићемо ово или оно.
16. А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла.
17. Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, гријех му је.